Zaštita jagode




                                                           ZAŠTITA JAGODE OD PROLEĆNIH MRAZEVA



Jagoda najčešće strada od niskih temperatura tokom zime. Na jagodu loše mogu uticati i kasni prolećni mrazevi, osim ako nije pokrivena snegom. Sa pojavom golomrazica zemljište promrzava, zato je najbolje uraditi malčiranje neposredno pre toga kako bi se postigao najbolji efekat.
Kod nas se zaštita radi malčiranjem sa slamom a po potrebi i Agril folijom u zavisnosti od temperature koja ide u minus.


Zemljište može da mrzne čak i na većim dubinama nego što je sloj u kome se nalazi koren jagode. Tada dolazi do manjeg ili većeg izmrzavanja korena. To može usloviti i oštećenja čitavog bokora.
Gde postoji mogućnost da dođe do kasnih prolećnih mrazeva jagoda treba da se zaštiti. Naročito bi trebalo voditi računa o mladim zasadima, gde je sadnja obavljena kasnije u leto ili jesen. Ovo je ujedno jedan od razloga zašto treba izbegavati jesenju sadnju.

Sadnju jagode smo više godina sadili leti da bi pre dve godine prešli na prolećnu sadanju koja se kod nas pokazala kao dobar potez.
Da bi se bokornice zaštitile od ekstremno niskih temperatura i pomeranja zemljišta, a potom i isušivanja, koristi se malč kojim se prekrivaju sadnice. Kao malč se obično može koristiti slama od pšenice, mada se u ove svrhe uspešno može koristiti i slama od raži i sudanske trave. Slama od ječma i ovsa ne pruža adekvatnu zaštitu.

Malčiranjem jagoda štitite ih od golomrazice. Obično se preko sadnica nanosi sloj od 4 do 9 centimetara slame, koja ne bi trebalo da ima seme od korova. Za nanošenje malča na velikim površinama obično se koristi mašina koja seče i raspršuje slamu preko leja.­ Na manjim parcelama malčiranje se može obaviti i ručno. Trebalo bi voditi računa i o tome da debljina nanesene slame bude ravnomerna.

Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne uđu u period mirovanja. Najbolje bi bilo sačekati da prođe nekoliko jakih mrazeva i da lišće postane potpuno dehidrirano. Malč se mora primeniti pre nego što nastupe temperature dovoljno niske da izazovu oštećenja i pre snežnog pokrivača posle koga malčiranje ne bi imalo efekta.

Malčiranje primenjeno neposredno pre smrzavanja zemljišta daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja se iz godine u godinu, dokle god se zasad obnavlja. Rano u proleće, kada prođe opasnost od zimskih mrazeva, ovu zaštitu treba ukloniti s bokora jagoda (da se ne bi odložilo cvetanje i umanjio prinos).

Najbolja zaštita se postiže prekrivanjem jagoda specijalnim termozaštitnim tkaninama duž redova (Agril folija),a preko njih se mogu dodatno stavljati slama, pleva ili neki drugi slični materijal. Zaštita jagode se može obaviti i direktnim prekrivanjem slamom, asurama,...




Zbog ranog cvetanja i niskog rasta, u našim uslovima jagodu ugrožavaju pozni prolećni mrazevi tako da pojedinih godina mogu da unište čitav rod. Češći su slabiji mrazevi koji izazivaju delimična oštećenja, pri čemu stradaju prvi (primarni) cvetovi koji daju i najkrupnije plodove. U proleće kada nastupi opasnost od ovih mrazeva, Agril termozaštitna tkanina se može uspešno koristiti za zaštitu uz povremeno podizanje radi provetravanja biljaka i obezbeđivanja pristupa pčelama tokom fenofaze cvetanja.

Ostale direktne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva uključuju:

- zadimljavanje jagodnjaka,
- paljenje materijala koji daju dosta dima (kao što su slama,vlažna pleva,strugotina,natrulo seno ili sakupljeni korovi),
- prekrivanje jagode u kritičnim danima polietilenskom folijom,
- orošavanje veštačkom kišom i zagrevanje.

Zadimljavanje obično počinje pred zoru i ujutro kad su najkritičnije temperature.




Kontakti:

e-mail: jagodemonako@gmail.com
mob: 061/3051029


Comments