Crveno zlato




Jagoda (Fragaria L.) je privredno vrlo značajna voćka. Ona se danas gaji, u većoj ili manjoj meri, širom naše zemlje. Unapređenjem voćarske proizvodnje u celini, jagoda dobija poseban značaj kao prateća ili osnovna vrsta u određenom reonu.
Plodovi šumske jagode (Flagaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina. Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.
S obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.
Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd. (podaci FAOSTAT za 2008. godinu). U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 36.161 tona jagode, ili 4,8kg po stanovniku. Međutim, uvođenjem u proizvodnju produktivnije i kvalitetnije sorte, razvojem i usavršavanjem rashladnih uređaja značajno je podstaknut razvoj proizvodnje, prerade i plasmana jagodastog voća, a naročito jagode.
Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.

Malina je posle jagode najznačajnija voćna vrsta. Desertno je voće a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade- sok, sirup, vino,prirodni liker , kompot, slatko džem, marmelada,kandirano voće ,sladoled, malina u prahu i pulpi.
Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline. U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha.
Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veličine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim područjima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se često odvija bez ikakve kontrole, čime se ne obezbedđuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traže da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tržištu će se ponuditi veće količine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjača, kao i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.



Kontakti:
e-mail: jagodemonako@gmail.com
mob: 061/3051029
sajt: http://www.jagode-monako.co.rs
blog: http://www.jagodemonako.com
instagram: https://www.instagram.com/jagodemonako/
G+: https://plus.google.com/u/0/109942038582449532129

Comments